Braća i sestre u školskim klupama

Ponosne trojke

Ema, Rita i Iva

Ove su školske godine u prvi razred došle tri djevojčice: Rita , Ema i Iva  Pavković. Zapazila smo ih još  prvi dan škole. Djevojčice idu u 1. b razred. Njihova majka Tijana ispričala nam je da su rođene kao palčići dva mjeseca ranije. Rita je najstarija. Rodila se s 1750 grama, zatim Iva s 920 g i Ema s 1240 g. Iva i Ema su jednojajčane blizanke, zato su jako slične dok je Rita malo drukčija. Po visini i kilaži poredak je drukčiji. Prva je Ema pa Rita, a zatim Iva.  Kad su bile male,  Ritu je posebno smetalo kad bi ih ljudi na ulici pitali, jesu li trojke. Odgovarale je. „Nismo!. Mi smo Rita, Iva i Ema.“ Danas ponosno ističu da su trojke. Vole ići u školu i imaju puno prijatelja. Svaka od njih ima svoju najbolju prijateljicu s kojom sjedi kada im to učiteljica dopusti. Ritina je najbolja prijateljica Mila, Emina Lora ,a Ivina Ena.

Kada su došle u školu, učitelji i ostali učenici nisu ih razlikovali, ali sada znaju tko je tko. Ispričale su nam da im je u školi lakše jer su tri zato što si pomažu oko zadataka. Najteži predmeti su im priroda i matematika, a najdraži  likovna kultura, engleski jezik i tjelesno zdravstvena kultura. Djevojčice se znaju katkada i posvađati zbog igračaka, no brzo se pomire.

Od njihove učiteljice Lidije saznali smo da se jako dobro slažu s drugom djecom. Dosta su samostalne i kreativne.  Karakterno su potpuno drukčije. Rita je u školi dosta otvorena i komunikativna dok je Iva tiha i povučenija (majka kaže da kod kuće nije tako). U početku je Rita znala odgovarati i na Ivina pitanja, ali sada to više ne radi. Rita i Iva se ponekad u školu obuku jednako dok Ema to ne voli. Rita je više impulzivna, Ema ozbiljna i staložena,  a Iva tiha i povučena.

Lucija Letica, 5. a

 

Trojke  Matuško

Trojke
Trojke Matuško

Moje je ime Niko Matuško. Rodio sam se 20. 10. 2007. godine u  Petrovoj bolnici u Zagrebu. Nisam se rodio sam kao većina djece koju poznajem. Sa mnom su se rodili moj brat Ante i sestra Marta. Zbog toga smo drukčiji i jako smo sretni.  Kad sam se rodio, težio sam 1390 g, Ante 1550, a Marta samo 1040 g. U inkubatoru smo bili mjesec dana, možda i malo više. Marta je bila duže jer je bila najsitnija. Nakon izlaska iz bolnice brzo smo dobivali na težini. Dva mjeseca, a možda i više, boravili smo u Zagrebu zbog mnogih kontrola koje smo trebali obaviti. Moja je mama izabrala imena. Baka, mamina mama, zavjetovala se sv. Anti pa je tako Ante dobio ime, a i znači prvi, Moje ime Niko znači pobjeda, a Marta gospodarica.

Iako smo trojke, mi smo potpuno različiti pa zbog toga ne volimo oblačiti istu odjeću. Moj brat Ante vrlo je dobar dječak, skroman je, brižan, osjećajan i voli pomagati mami oko kuhanja. Moja sestra Marta je najglasnija u obitelji.  Jako je lijepa i dobra. Ona je i jako hrabra. A ja…za mene mama kaže da sam odgovoran i  dobar dječak koji je omiljen u društvu. Ne znam je li to točno? Brat i ja obožavamo sport i treniramo rukomet. Svi volimo provoditi vrijeme s prijateljima u školi i u naselju. Imamo puno zajedničkih prijatelja i svi se lijepo slažemo.

Nas troje idemo u isti razred, i to mi se sviđa jer si možemo pomagati oko zadaće. Ako ja zaboravim što je za zadaću, onda se sjete Ante ili Marta. Nekada se dogodi da svi troje zaboravimo što je trebalo napraviti pa se mama naljuti. Puno si pomažemo oko učenja. Kada učimo, često ispitujemo jedno drugo, a kada čitamo lektiru, svatko od nas čita po jedan odlomak pa to bude zabavno. Neke predmete brže i bolje naučimo kada nas mama razdvoji. U razredu ne volimo sjediti zajedno, ali si uvijek pomažemo. Četo se i posvađamo, ali  branimo jedni druge ako treba. Mi smo vesele i ponosne trojke Matuško!.

Niko Matuško, 4.a

 

Seke Karlović

Tri seke iz 3.a
Tri seke iz 3.a

Ja sam Sara Lucija Karlović i imam dvije sestre Elenu i Petru Deu. Petra Dea i ja smo blizanke. Rođene smo 4.11.2007. godine u Petrovoj bolnici u Zagrebu u kojoj smo još ostale mjesec dana,  a onda tek došle kući. Nakon 13 mjeseci rodila se moja druga sestra Elena. Ona se rodila 15.12.2008. godine u Slavonskome Brodu. Kada smo bile male, nas tri smo sve radile zajedno. Zajedno smo se igrale, zajedno smo krenule u vrtić, u predškolsku, pa čak zajedno i u školu, u prvi razred kod učiteljice Ivane Blekić Petričević. Imamo puno zajedničkih prijatelja i prijateljica. Lijepo je što smo zajedno u razredu zato što si pomažemo oko zadaće i drugih zadataka. Petra Dea je uvijek nasmijana i jako se voli igrati lutkama. Elena je vrlo brižna i ne voli nigdje kasniti, a za sebe mislim da sam draga i odgovorna i jako volim životinje! Petra Dea, Elena i ja odlično se slažemo. Ponekad se posvađamo, ali se brzo pomirimo. Naša kuća je jako blizu škole pa ne moramo žuriti. Kod kuće imamo tri životinje: psa, zeca i kornjaču pa se dogovorimo tko će ih kada nahraniti. Nas tri si uvijek pomažemo, uvijek smo zajedno i zato volim svoje sestre!

Sara Lucija Karlović, 3. a

 

One Comment on “Braća i sestre u školskim klupama”

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *